ZAMKA 2:ZAUSTAVITE KONAÈNO TU POKVARENU TRAKU

Svi mi,negdje duboko u glavi,imamo "pokvarenu traku" koja nam govori:"Mrzim vježbe!Zašto ih uopæe radim?Nikad neæu smršavjeti 10 kilograma!" Èesto i ne registriramo ovaj glas,ali to ne znaèi da on ne podriva naš put do cilja.Jedan od naèina da postanete svjesni ovog sabotera jest da svoje misli zapisujete u dnevnik.Istodobno,pokušajte zamijeniti negativne misli-u vašoj glavi i u dnevniku-pozitivnim i ohrabrujuæim("Sviða mi se što se osjeæam dobro i što sam puna energije svaki put nakon šetnje" ili "Ovo moram uèiniti jednom tjedno").S vremenom,ohrabrujuæe misli zamijenit æe negativne poruke koje vam šalje pokvarena traka.

Najveæi problem je što se meni ne da pisati dnevnik. Imam 9 bilježnica iz razdoblja 99-05 i više mi se ne da. A još manje mi se da pisati o tome kako sam debela i kako se dobro osjeæam kad idem u teretanu.
Što je najbolja stvar, stvarno se dobro osjeæam kad idem u teretanu. I nije da ne volim vježbanje, samo mi se ne da. LIJENOST!

Ali imam pokvarenu traku. I govori mi da nikad neæu smršavit. Onda ja kažem: Dobro i pojedem još jedan kolaè. Vjerujem joj.
I to moram izbacit iz glave.

ZAMKA 1:ZBOG ÈEGA ŽELITE SMRŠAVITI

Ako je osnovni razlog za skidanje viška kilograma to što želite usreæiti deèka,zablistati na novogodišnjoj proslavi ili skinuti sa vrata lijeènika koji vas stalno opominje zbog visokog kolesterola i prekomjerne težine,to je dobar poèetak.Ipak-nije dovoljno.Ako to ne èinite iskljuèivo iz osobnog motiva,veæ zbog druge osobe ili situacije,neæete biti dovoljno motivirani i odluèni da se pridržavate programa prehrane i fizièke aktivnosti dulje od nekoliko tjedana.Da biste iskoristili unutarnji motor,odredite najjaèi motiv.Možda je to vaše zdravlje,razina energije,samopouzdanje,osjeæaj osobne vrijednosti.Svaki put kad posrnete ili osjetite nedostatak snage da nastavite,podsjetite se na kljuèni razlog zbog kojeg želite smršaviti.

Meni su haljinice.. Ljeto je, pa eto.. ......Površno..

Zdravlje. Definitivno.. Na primjer, navodno, debeli ljudi ne mogu raðati djecu (treba prvo smršaviti do idealne težine, pa tek tad zatruniti), mada se znalo i to dogaðati..

U bit ga nemam. A to mi je greška br1, a još veæa samim time što je ovo tek korak br1.

Eto zašto ne pišem...

Copied from reduction..
"Dobro mi je rekla teta kad sam kod nje bila u gostima: OKRENI SE ZDRAVOM RAZMIŠLJANJU. UŽIVAJ U SVAKOJ SEKUNDI PROVEDENOJ SA SVOJIM DRAGIM, VOLITE SE, PUTUJTE, JEDI VIŠE OBROKA, PUNO VODE I GIBAJ SE – SVE ÆE OTIÆI DOLJE.

Tako želim i da bude. Ne mogu više svaki dan provoditi s pitanjima koliko sam skinula a koliko nisam i da li je ovo što upravo jedem puno ili malo tako da se kasnije mogu psihièki kažnjavati."

Potpisujem svaku rijeè.

Stvarno mi se ne da više.. Gledam kaj sam napravila ovih mjeseci, i to je ništa. Samo sam se zamarala i optereæivala. Zašto??

Želim se opustiti..
Danima nisam jela ugljikohidrate, jer mi jednostavno ne pašu, preteški su mi.. Ne jedem ništa osim voæa, jogurta, tune i karfiola.. Slabo mi je od svega ostalog..
Nema dijete, nema optereæenja, lijepi su dani, svaki dan sam od 7 na nogama, pijem puno vode, tu i tamo odem u teretanu.. Trèanje je u ovakvo vrijeme nemoguæe, tako da èekam da odem na more.. I tako.. Ništa posebno.. Pomalo..

Rekao mi je deèko da što se toliko optereæujem.. ??
Kad mi je to rekao, onda sam shvatila da to moje s mršavljenjem i dijetama i moje "pojedem, pa se maltretiram" ne utjeèe samo na moj život, nego i na naš.. A to ne želim.

Dakle, drage moje...

Pisat æu i dalje, ali rijeðe, èitat æu vas svejedno.. Šaljem veliku pusu!!!

Mali update...

... Na brzinu!

Dakle. Zadnjih 5 dana jedem u biti samo jogurt i dvopek ili krekere, i to integralne, i voæe.. Al rijetko..
Na kraju se to svodi na max 3 jogurta na dan i otprilike 100g dvopeka ili krekera..
Ne znam koliko je to kalorija.
Ne znam koliko imama kila jer nemam vagu i nemam vremena otiæ se vagat u ljekarnu.
Ne znam koliko je to centimetara jer nemam se s èim izmjerit..

Ali èim doðem u posjed ovih bitnih stvari, javim tanje..

Osjeæam se dobro.. Ok je.
I znam da je nezdravo. Jbg.

.
.
.

Hm... Reklo bi se da stoji..

Naravno da stoji.. Naravno.
Kad sam ja osoba bez karaktera, osoba koju osluènost drži tek jednu sekundu, i koja je zadovoljna sobom, a i kad nije, prisili se da bude..
Strašno..
Moram izgraditi lošu sliku o sebi.. Obavezno. Ovako više ne ide.. O bože, 6. mj je!!

Nije me bilo, nisam èitala niti pisala jer jer sam riješavala ZADNJI ispit!! Da, zadnji!! I dobila sam 3 i tak sam si jako sretna!!!

Sad za ozbaè! Idem na more za 46 dana.
Ne znam. Molim vas, pomozite!!
Znam da sam rekla da odustajem od dijeta, i da idem zdravo izmršaviti, al vidite di me je to dovelo..

Na koju dijetu da idem????

Ja jednostavno nisam pametna! Imam 46 dana. Pomozite!!

Eh.. Kad bi život imao smisla..

Danas ništa od motivacijskog posta od mene.. Sori, curke..

Mislim da sam potonula više od bilo koga u zadnje vrijeme, èak i od burze.. Zato niti ne pišem.. Mislim bar..
A možda mi je samo neugodno pisati jer svima ide sve super i svi se trude, a ja vièem: "Èuješ kako puca!!?!"
Ne znam što mi se dogaða.. Od dana kad sam poèela pisati blog nisam se ni centimetra pomakla s mjesta, osim nekih neuspješnih dijeta i potpunog neuspjeha u svladavanju svojih želja i nakane rješavanja problema vezanog uz moju veliku spoznaju da sam debela.

Kamo da krenem??

UN ne ide, manje jela ne ide, trening 3 tjedna svaki dan ne ide, išèašim gležanj u kritiènom trenutku..

Svemir oèito želi da ostanem debela..

I povrh svega, tu je i moj deèko koji je chubby chaser, pa idemo na ruèak simo, na veèeru tamo, pa još i na sladoled..
I onda je tu deèko iz lokalnog birca koji me bari, pa onaj sa svadbe od juèer koji je zamalo umro jer mu nisam dala broj mobitela..
I ja nemam nikog. Nikoga tko bi me ošamario i rekao: èuj, daj se sredi.. Nikog osim mene. A ja nisam dovoljno glasna da bih se poslušala..

Za 5 dana je peta godišnjica mature. Da, ona ista koju sam spomenula prije mjesec dana i za koju sam htjela skinut, ako ništa, bar kilu.. I eto.. Ja sam di sam i bila..

A što znam napravit??? KUKATI. To znam. A ne znam zaèepit usta kad treba nešto stavit u njih i ladoledu reæi ne. To ne znam..

Kupila sam košulju xxl.
Tragi-komedija. Ne znam dal bih plakala ili se smijala.. Stvarno, ne znam dal je tužno to što si napokon ne znam stat na kraj, ili je smiješan taj apsurd mog vjeèitog kukanja i nepoduzimanja ièega, taj moj vjeèni paradoks.. Ne znam..

Tako da ništa od veselog, prpošnog posta, motivacijskog.. Bar danas..
Iako spremam jedan takav.. Uskoro.. Kad me opet nešto potakne.. Nadajmo se, nešto trajno, slijedeæi put..

O, cure moje...

... eto kratki post u nedostatku inspiracije i u višku tjelesne temperature..

Naravno..
Zašto ne meni?
Pogotovo sad kad je lijepo vrijeme, nemam ispite i vani se može raditi milijun stvari..

Išèašila sam gležanj.
Skoèni zglob mi je iskoèio iz èašice.. Prije toèno osam dana.
Ja još uvijek ne mogu stat na nogu kak se spada, a kamoli išta trenirat ili bilo što slièno..
I ode mi u k... sav moj trening i sve moje.. Sad samo malo(??) jedem.. A fali mi i trèanje i aerobic..

Nakon što sam išèašila gležanj, dobila sam gripu.. Veæ 5 dana imam temperaturu i kašljem ko zadnji nikotinski ovisnik..

Ovo stvarno nije moj mjesec.. A baš bi trebao bit, s obzirom da mi je za 2 tjedna roðendan.. :)

Curke, nadam se da ste vi bolje od mene, istini za volju, gore i ne možete bit.. :)

Unkica, tnx za mail.. :))

Kao pijanac.. :)

Drage moje, ja sam kao alkoholièar.. "Give me the courage" i sve to..

Znam, nema me, ali samo zato što nemm vremena.. Stalno mi se cimerica mota oko mene, a ne želim da vidi što pišem, tako da se praktièki skrivam pred njom.. Pa mi je malo deèko tu i onda opet nemam vremena.. Pa odem za vikend ili s njim negdje ili doma (jer nisam iz Zg inaèe) i tako..

Dakle, alkholièar..

Danas je utorak. U ovih sitnih tjedan dana + 1 skužila sam da je ovo moje što radim kao da sam ovisnik o, uzela sam primjer alkohola, al može bit i droga. Odaberite..
Stvar je u odluci.. Svaki dan, kao pijanac, moram odluèit ispoèetka.. Svaki dan morm reæi ne jelu i ne sama sebi..
Lakše je kad si na nekoj propisanoj dijeti, pa znaš što moraš jest i kako jest, nego ovako.. A meni je izgleda, ovo, jedini naèin.
Ujutro jabuka.
Popodne ruèak, al 1/3 porcije, ugljikohidrata minimum..
Poslije toga možda još koja voæka i stiropor..
Ne jedem poslije 6...
Kava i cigareta..
Vježbam! Skoro svaki dan trèim, osim vikendom.. Idem na aerobic.. Kul sam.. :)

Cimerici se pokvarila vaga. :(, i to prije 2 tjedna.. Morala bih otiæi u ljekarnu ili negdje gdje se mogu izvagati.. Imam osjeæaj da sam nešto èak i skinula..

Vidim po komentarima da ste svi uz mene.. Hvala vam svima, curke..
"Dobre namjere" - Zašto nisi ostavila link? :) Veæ napisah kako ovo nije ana blog, i razlika izmeðu mene i tebe je što ja znam da ti realno ne možeš biti debela s 171cm visine i 62kg, a to što ti sebe vidiš kao debelu.. To je tvoje gledanje na stvari..

Idem vas èitati.. :)

Još jednom: danas.

Juèer sam gledala slike.
Slike s roðendana na kojem sam bila nedavno..

Prvo pitanje koje sam si postavila u glavi bilo je: Što je to oko mene?? Kakve su to naslage sala oko mog tijela? To nisam ja, ta žena na kojoj svaka majica izgleda pretijesno i èija glava je premala za njeno tijelo. To nisam ja.

Obukla sam se i otišla u prvi fast food i pojela sendviè, nisu imali èevapa.

Nakon toga sam se zaklela sama sebi da je to zadnji sendviè koji sam pojela. U životu.
Od danas živim dan po dan.

Znam da sam to napisala i prije par mjeseci, i opet ništa od toga. Tad sam napisala da se nadam da æe uspjet. Danas se ne nadam nièemu. Samo znam da sam pojela jabuku. I sutra æu pojest jabuku.
Primjenit æu svoje ono pravilo koje poznajem u teoriji da ne mislim na hranu. Jer èim mislim na hranu, želim jesti.

O Bože, pa do kuda sam došla.. Tako nezadovoljna svojim tijelom nisam nikad bila...

Pusa, curke, idem vas èitati..
Btw, di je nestala Scarlett?
I Buci, vrijedi za èetvrtak? :)

Drage moje..

.. nešto se dogaða sa mnom..

Ne znam ni sama.. Po pitanju (nazovimo) dijete je sve ok, ne jedem puno, ne prežderavam se više, ne jedem sletko, otišla je 1.5kg, al brijem da je to voda..
Po pitanju ljubavi, sve super, po pitanju faksa još bolje..

A ja... Kao da sve ide pored mene.. Tako sam apatièna, ne da mi se ništa (intelektualno), ne da mi se razmišljati ni oi èemu, ne da mi se uèiti, ne da mi se praktièki živjeti. Niti mi se da pisati na blogu..
Ne znam što mi se dogaða..
Takvu (nazovimo) depresiju nisam veæ jako jako dugo imala.. Sve mi se èini da od prošlog puta kad mi je sve išlo po planu, kao i sad.

Da li je moguæe da sam tako ošteæena da samo ja padam u depru kad je sve super, umjesto baš suprotno.. ?

Vrijeme, kompulzivnost, nedostatak sebe...

Ponukana postom od moje Buci :) (debeljuce) ide slijedeæe razmišljanje:

Znala sam reæi: Nemam vremena.
Nemam vremena za iæi u teretanu, za aerobic, za ovo ili ono. Na kraju nisam imala vremena ni kad me netko zvao da popijemo kavu. Ni za otiæi na faks. Jednostavno nisam imala vremena. I nisam. Kad je sve moje vrijeme bilo zauzeto.. ležanjem u krevetu!! Sad je ovo na TV-u, pa usput malo pridrijemam, pa odem nešto jest - za to se uvijek ima vremena, i onda opet poèinje ona sapunica i imam onaj film koji sam baš htjela pogledat..
Dan za danom.. Nisam imala vremena. I onda mi je netko rekao da kako ne mogu odvojiti jedan sat na dan za aerobic!?
Jedan sat, cijeli sat, pa ti si lud! Koliko je to samo vremena. I osim toga od 8 do 9 je baš BB ili xy serija!!
Znala sam sve! Ujutro sam otišla na net, pa sam ispisala cijeli program i onda zaokruživala što æu gledati. I kombiniram.. da ispunim sve vrijeme.. i onda u pauzi jedem ruèak. A u meðuvremenu sve ostalo..
I onda sam jednog dana uzela papir u ruke i zbrojala sve sate koje sam provela ležeæi ili sjedeæi pred kompom ili pred TVom. Tu mi je jako pomogao FitDay. Tamo, osim toga što jedeš, upisuješ i što radiš. Aktivnosti. Znala sam imati na dan samo 10 min kretanja, i to do restorana i natrag i usput u kiosk po cigarete.
Poražavajuæe! I onda se ja èudim kako imam toliko i toliko kila i zašto mi je tako kako jest!

Moraš shvatiti neke stvari. Danas ni ne znam što je na TVu preko dana. Eventualno, znam što je na veèer, poslije trèanja. Komp isto samo naveèer pogledam, možda ranije, ako mi nešto treba.
Ali sam sama sebi rekla: Nikad više neæu nikome, ukljuèujuæi i sebe, reæi da nemam vremena za nešto. To je samoobmana. Imam vremena, samo sam lijena. Èim trebam nešto napraviti ili negdje iæi, pomislim kako nemam vremena, ali na glas kažem: LIJENA SAM I ZATO NEÆU! Ne kažem: ne mogu, kažem: neæu. Razlika je velika. Pogotovo ako tu razliku sam shvatiš.

Tako da svašta radim.. Budim se ujutro u 9 najkasnije, jedem jabuku, i idem. Bilo gdje. Raditi bilo što.. Samo da nisam doma i da ne gledam TV ili visim na netu..

Pozz curke!

Nema se interneta.. :(

Razlogom mog dužeg izbivanja se može navesti internet, tj. nedostatak istoga.. Doðe, pa ode, pa opet doðe.. Ponaša se kao i ovo vrijeme..

Istina je i da sam bila strašno bezvoljna i strašno lošeg raspoloženja, i pod stresom zbog svih tih ispita od kojih od prošle godine nisam niti jedan položila.. I tako..
Ali..
Sad..
Rokovi su iza mene, dobro su prošli (napokon!) i sad sam puna snage i elana i svega što mi treba za uspješnu borbu protiv sebe i za ponovno dokazivanje onih zakona fizike koji su rekli da ako trošim više energije nego što unesem kalorija, kilice moraju dolje..
U cilju novopronaðene motivacije, promijenit æu brojke u boxu, tako da se ne razoèaram kad vidim ovaj 12.mj i razliku vremena u kojem ništa nisam napravila.

Dakle, drage moje, od sad agresivno. Prije sam smanjila jelo sa 1 na 0.5.
Od danas je to na 0.3. Izbacujem sve sokove, koje baš i inaèe ne pijem, izbacujem svu hranu koja nije u onih 0.3 koji je za ruèak. u meðuobroke stavljam voæe, a naveèer se držim svoja 4km, tri puta tjedno aerobic, al æu još i 2 puta tjedno dodati teretanu.
Pa da vidimo!
I nema više gledanja TVa niti izležavanja, samo rad, disciplina, šetnje, bilo što što ne ukljuèuje sjedenje i ležanje.
Mora upalit,i mora funkcionirati! Jednostavno mora!!

A godišnjica mature mi je blizu.. :)

Uskrs

Kao što se vidi u boxu..

A nisam radila francusku salatu, kao alternativu sam radila neku kinesku.
Nisam se ni prežderavala strašno puno, kao inaèe..
I ova odvratna kiša/snijeg pada non stop, tako da ne mogu iæi trèati..
Ma...
Užas!

Deèko mi je rekao da kaj ja glumim da sam na nekoj dijeti, da meni to ne treba.. I da ne trebam biti uopæe iskompleksirana, da nisam debela i sve te neke stvari koje deèki govore, a tako jako loše utjeèu na mene i na moju tzv. dijetu..
Pa ne može mi to govoriti!

Moj najveæi problem su sise, svaka ima po bar 2 kile, i onda još teške kosti.. I naravno sve ovo salo oko mene.

Baš sam u lošoj fazi, najviše zbog lošeg vremena. I ispita.
Na mrtvoj toèci sam. I s ispitima i s kilažom i sa svim u svom životu!

Pusa, curke, dok budem bolje, se javim. I dok æu imati više vremena.

Užas!!

Danas sam pojela za doruèak kavu i jedan onaj stiropor.
Za ruèak sam pojela malo riže, otprilike jušnu žlicu i pol i treæinu nekog goveðeg kuhanog odreska..
tako sam bila sretna.
Onda sam sad kupila topli sendviè s majonezom i senfom, pa onda nakon toga onaj ljuti èips od 100g, pa jaffa kraš èokoladu. Sve u pola sata. Upravo sad.
Prokleta, prokleta menga!!

Kako vi protiv toga???

.. dijeta ili ne..

Eto, pita me Scarlett hoæu li na neku dijetu..
E, draga moja, neæu. Možda jednog dana dok æu imati kuhinju i dovoljno novaca da kupujem hranu, a prvenstveno dok zaboravim.
Dok zaboravim sve te neuspjele dijete, sve potrošene živce i dane na stvaranje jo-jo efekta i navikavanje tijela na pohranjivanje tvari koje na neko vrijeme uskratim..

Recimo, UN dijeta, tj. ne-dijeta, kako se u biti i zove (a ne ujedinjeni narodi! :)), je savršeno dobra dijeta. Ne izbacuješ niti jednu namirnicu, pa se ne stvara jo-jo efekt, jede se sve, ali kalorijski jako malo..
FitDay je odlièna stranica. Dok sam bila na UNu, svaki dan sam upisivala što jedem i ona izraèunava kalorijske vrijednosti. Niti jedan dan nije bilo preko 600kcal. Al je skupa.

Ja sam student (još uvijek! :)). U 15 dana UNa mi je otišlo 500kn. A ja na mjesec živim od 800. Nikako nije izvedivo. I nemam svoju kuhinju, pa onda ostavim neku hranu u zajednièkoj, pa za veèeru nemam što jest jer je netko s kata bio gladan i uzeo moje.. Ostavio mi samo iznenaðenje i zmazanu posudu.

Jednog dana æu imati puno puno navaca i kuhinju, i možda amneziju, pa æu iæi na neku djetu.
Sada se držim samo dva pravila: jedem treæinu onog što sam inaèe jela, obavezno jedem doruèak (stiropor ili voæku - ovisi koliko novaca imam) i ne veèeram nego obrok obavim s istim kakav mi je doruèak. I drugo, vježbam. Aerobc. I trèim. Tu i tamo se zaletim u teretanu, al više ne nego da.. Jbg, ne mogu se skroz odreæ lijenosti..

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.